Maj/Svibanj 2024. - Interkulturni kalendar
Ovaj kalendar sadrži izbor međunarodnih, tradicionalnih i verskih praznika i dana sećanja. Ne garantujemo za potpunost
- 1. maj/svibanj: Praznik rada (državni praznik) - međunarodni
Međunarodni praznik u čast radnih ljudi. - 3. maj/svibanj: Veliki petak (pravoslavni) - hrišćanstvo
Fokus je na priči o Hristovoj muci i raspeću. Tradicija je imitiranje pogrebnih ceremonija, između ostalog, povorkama na Veliki petak ili umotavanjem Isusovih ikona u tkanine. Za mnoge vernike Veliki petak je obavezni dan posta. Dan ranije se farbaju uskršnja jaja (često u crvenu boju koja simbolizuje Hristovu krv, dok samo jaje znači obnovu života). - 4. maj/svibanj: Velika subota (pravoslavni) - hrišćanstvo
Ovaj dan tišine obeležava se liturgijom bez zvona. U crkvi se pričešćuje hlebom (simbolika tela) i vinom (simbolika krvi). Naziva se "Dobro vaskrsenje". Post se završava uveče. - 5. maj/svibanj: Vaskrs (pravoslavni) - hrišćanstvo
Uskršnja nedelja se uveliko slavi. Među decom i odraslima je omiljeno takmičenje u kucanju uskršnjim jajima. Svečana trpeza i slavlje često traju do kasno u noć. - 5. maj/svibanj: Vesakh - budizam
Na Budin dan se podseća na tri bitna događaja iz života Siddharte Gautame Buddhe: Budino rođenje, njegovo "buđenje" pod Bodhi-drvetom i njegovo umiranje. I Budina smrt se smatra radosnim događajem, jer označava prelazak u nirvanu. Običaji: slanje čestitki, svečanosti svetla i zastava, hodočašća, puštanje ptica na slobodu itd. Ovaj dan je 1999. Generalna skupština UN proglasila "međunarodnim praznikom". Datum može regionalno odstupati. - 6. maj/svibanj: Dan Šoe - judaizam
Na dan Jom ha-Šoa paljenjem spomen-sveće i bogosluženjima se podseća na Jevreje -žrtve holokausta (Šoe). - 6. maj/svibanj: Sv. Đorđe/Đurđevdan (pravoslavni) - hrišćanstvo
Proslava proleća potiče od prethrišćanskog slavljenja proleća, koju obeležavaju i neki muslimanski Romi na Balkanu. U Austriji 6. maja Đurđevdan slave kao krsnu slavu brojni pravoslavni Srbi (među njima i Romi). Sveti Đorđe je svetac-zaštitnik Roma. Praznik slave pravoslavni vernici koji slede Julijanski kalendar. - 6. maj/svibanj: Vaskršnji ponedeljak (pravoslavni) - hrišćanstvo
Počinje vreme radosti zbog vaskrsenja Hristovog. Uobičajene su porodične posete u prazničnoj atmosferi, verske procesije i prepričavanja biblijskih priča. Brojni običaji poput obilaska groblja i paljenja sveća za pokojnike takođe mogu biti regionalno uobičajeni (obično u ponedeljak posle Vaskršnjeg ponedeljka). - 9. maj/svibanj: Uzašće Gospodinovo (katolički, evangelistički, državni praznik) - hrišćanstvo
Praznik obeležava povratak vaskrslog Isusa Hrista Bogu. U nekim regijama prva pričest se slavi otprilike u ovo vreme. Stari, sada redak običaj je rekonstrukcija Uzašća s drvenim likom Isusa. Tog dana se obično jede živina. - 12. maj/svibanj: Majčin dan - međunarodni
Dan u čast majki. - 17. maj/svibanj: Međunarodni dan protiv homofobije, transfobije i bifobije - međunarodni
Ovaj dan se obeležava od 2005. godine. Cilj je skrenuti pažnju na osobe koje se diskriminišu, proganjaju i kažnjavaju samo zbog svoje seksualne orijentacije ili polnog identiteta. Jačanje angažmana za poštovanje, zaštitu i sprovođenje ljudskih prava i samim tim aktivnosti protiv homofobije, transfobije i bifobije, spadaju takođe u ciljeve obeležavanja ovog dana. - 19. maj/svibanj: Duhovi/Pedesetnica (katolički, evangelistički) - hrišćanstvo
Na ovaj dan vernici se prisećaju silaska Sv. Duha na apostole okupljene u Jerusalimu. Duhovi se slave i kao praznik "rođenja Crkve". Jedan od običaja je da se u noći na ponedeljak ispremeštaju predmeti kod kuće i na taj način izvede svojevrsna čarolija odbrane od uroka. - 20. maj/svibanj: Duhovski ponedeljak (katolički, evangelistički, državni praznik) - hrišćanstvo
Uobičajene su brojne tradicije kao što su plesovi (npr. Venac za Duhove/Duhovsko kolo) ili postavljanje ukrašenih duhovskih drvca. Mnoge tradicije datiraju iz prethrišćanskog doba proslavljanja proleća. - 21. maj/svibanj: Svetski dan kulturnih raznolikosti, dijaloga i razvoja - međunarodni
Ovaj svetski dan je proglašen povodom usvajanja Univerzalne deklaracije o kulturnoj raznolikosti na 31. generalnoj skupštini UNESCO-a 2001. godine. Ovim se želi skrenuti pažnja na važnost zaštite i promocije kulturne raznolikosti. Na osnovu ljudskih prava javno se proslavljaju kulturno bogatstvo, tradicija i raznolikost umetničkog izraza. - 30. maj/svibanj: Presveto Telo i Krv Hristova/Tijelovo (katolički, državni praznik) - hrišćanstvo
Na ovaj katolički praznik se u okviru procesije ulicama nosi oltarski sakrament, hleb kao simbol Tela Hristova.
Pitanja integracije i diverziteta (Magistratsko odjeljenje 17)
Formular za kontakt
